MILICA SARIĆ (CINS): Borimo se da ovo društvo postane bolje

News

Datum: Oct 25, 2020 / Izvor:

Najbolja mlada istraživačka novinarka u Srbiji 2017. godine je bila i deo istraživačkog tima koji je osvojio Evropsku novinarsku nagradu za istraživačku novinarstvo iste godine, a za seriju članaka o neuspeloj borbi protiv korupcije u Srbiji. Od 2018. godine postaje urednica u Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i istražuje teme pranja novca, sumnjivih privatizacija, finansiranja političkih partija i pravosuđa. Zahvaljujući njenom gotovo desetogodišnjem iskustvu rada u medijima rasvetljavamo situaciju u kojoj se nalaze nezavisni mediji u Srbiji, i kako ti mediji mogu pomoći Srbiji da postane bolje društvo.

O čemu govorimo kada kažemo "nezavisni mediji"?

Nezavisni medij odlikuje potpuno nezavisna uređivačka politika. Što se mene tiče, samo jedna stvar može da mi dokaže da je medij nezavistan, a to nije način na koji se finansira. To je da znam da su urednik i redakcija koja radi sa njim ili njom potpuno nezavisni u donošenju odluka, i da rade onako kako smatraju da je najpravilnije.

Kojih pravila struke i zanata bi mediji morali da se pridržavaju da bi očuvali epitet nezavisnog medija?

Morate apsolutno da radite po svim profesionalnim standardima, o kojima ste učili na fakultetu, ako ne u realnom životu, dakle oni iz knjige. Morate da pratite način na koji su to radili vrsni ljudi na zapadu, takva je situacija. Da svakog dana preispitujete sebe da li je to što radite dobro, da li je odluka koju ste doneli tog dana u skladu sa svim normama, i onim u šta verujete i konačno sa onim kako ste vaspitani. To je jedna konstantna borba, konstantno preispitivanje, nema mesta sujeti i nema mesta ubeđenju da ste pravu.

Kako to poštovanje pravila i onoga što nas uče knige utiče na kvalitet života građana Srbije, medijsku sliku, vlast i dinamiku ovog društva?

Među najtežim pitanjima koja dobijamo jeste to - kako mi utičemo na realnost? Na žalost mi ne izazivamo uvek reakciju kakvu bismo voleli da izazovemo. Naš posao je da iznesemo ono što smatramo istinom. Mi tu istinu krojimo od reči sagovornika, stručnih sagovornika. Što više njih pitamo, što više različitih razmišljanja uzmemo u obzir, to su naši tekstovi bogatiji. Naš uticaj na druge ljude vidi se kroz taj neki pluaralizam mišljenja i ostavljanja prostora čitaocu da sam donese kranji zaključak. Dajemo im prostor da odluče kakvu će akciju na kraju da sprovedu u odnosu na to šta su saznali od nas.

Koliki je realni domet nezavisnih medija? Možemo li to da izmerimo – kako su i da li su određene objavljene priče nešto kvalitativno ili kvantitativno promenile u Srbiji?

Najveći problem ili jedan od najvećih problema sa kojima se CINS suočava, a verujem i kolege iz drugih medije, jeste to - šta se dešava posle? Mi smo presrećni kada vidimo da smo nešto promenili. Tokom perioda prvog talasa epidemije COVID-19 virusa, mi smo pisali o tome da zdravstveni radnici umesto da dobiju povećanje plate, zapravo dobijaju značajno smanjenje plate, i to oni koji su u samoizolaciji zbog posla kojim se bave. Bilo nam je neizmerno drago, mi smo danima živeli od toga što smo uspeli da izdejstvujemo da zdravstveni radnici dobiju punu platu i posle se vrate na posao zadovoljni jer oni su se razboleli zato što su bili tamo gde su bili najpotrebniji. Takve stvari su veoma retke i meni je žao zbog toga. Dešava se da godinama kasnije, na osnovu naših priča bude nekakvog postupka i dođe do nekakve reakcije. Mislim na projekte u kojima je CINS opsežno pisao o Miškoviću, Darku Šariću, pisali smo i o nekim drugim prevarantima poput Branislava Švonje i tako dalje... Tek nakon nekoliko godina, kada je to odgovaralo političkoj eliti mi smo imali postupke u kojima su tužilaštva koristila navode iz naših tekstova. Te situacije su retke, ali su ipak neprocenjive.

Na koje prepreke vi nailazite trudeći se da u Srbiji svoj posao radite profesionalno, i u skladu sa novinarskom etikom?

Prepreke su brojne. Volela bih da jednog dana mogu da nabrojim više prednosti nego prepreka. Prva preprek je odnos prema ljudima. Kada kontaktirate neku instituciju, nailazite na ljude koji ne žele da razgovaraju, preplašeni su a mi ne možemo da dobijemo potrebnu informaciju bez da kršimo pravila novinarstva. Te predrasude koje ljudi imaju prema nama, nerazumevanje je prva prepreka. Da li zato što su im nadređeni rekli da ne govore, ili zato što su skeptični prema nama, koji su sad ovi novinari sto čačkaju i ko ih je poslao... Prepreka broj dva je ono što im je i zakonom određeno, a institucije ne žele da daju. Oni po zakonu moraju da nam dostave dokumentaciju u vezi sa stvarima koje su od javnog interesa, a oni to odbijaju i to nekada zna da traje godinama. Mi se godinama natežemo sa institucijama kojima je to posao. Sledeće je lično prepucavanje. Sad je sve na ličnom nivou. Vi sada imate isključivo lične napade, sve se doživljava kao da je nekakva vrsta zavere u pitanju. I, naravno, posle toga smo prozivane na Twitter-u, Informeru i po drugim kvazi medijima, to je sledeća prepreka. Četvrta prepreaka je finansiranja koji je toliko težak. Mi možemo da živimo i dalje od ovoga što radimo i želim da se shvati da to nije tako. Ali način na koji živite i merite svaki dinar koji potrošite, to je na nivou da odete u radnju i vidite nešto na akciji što je manje kvalitetno od nečega što nije na akciji. Vi kupujete to što je na akciji zato što toliko para imate. Iako znate da bi sa tim drugim napravili mnogo bolji ručak.

Kako građani mogu da pruže podršku onome što vi radite i na društvenim mrežama?

Ono o čemu sam ja govorila kada sam rekla da naša priča završava na Twitteru, mislila sam na nekakve vrste obračuna. Govorim o sebi zato što sam ja kao urednica najčešće trošim vreme koje bi potrošila na istraživanja tako što moram da pišem demantije, saopštenja, komentare ili na sve moguće načine objašnjavam čitaocima jer mi zbog njih postojimo a onda i tim nadležnim institucijama, Mitrovićima, Vučićevićima i ostalima zašto je to što radimo javni interes. Ta energija koju gubite, to je nenadoknadivo, a mi nemamo to vreme. Sa druge strane društvene mreže su izuzetno korisne za nas i za naše citaoce. Ja bih volela da taj veliki broj tviteraša koji retvituju, lajkuju i dele naše priče, volela bih da svako od njih barem jednom klikne i tako trostruko ili četvorostruko poveća posetu. Da se pročita više od te priče. Imaćete bolje informacije od onoga što se nađe u naslovu, a mi ćemo moći da pokažemo našem donatorima da smo imali milion klikova umesto 100.000.

Za šta građani Srbije ostaju uskraćeni zato što vi nemate dovoljnu finansijsku podršku resursa da pokrijete sve priče kojima biste želeli da se bavite? Šta je ono bez čega mi ostajemo zbog nedovoljne finansijske podrške?

Finansijska podrška kakvu CINS ima je trenutno dovoljna za neki minimum naših potreba. Mi smo plaćeni putem projekata, finansiraju nas strani donatori, oni koji žele da daju novac za naš rad. Ovde je zatvoren sistem, država nam nekako ne dozvoljava pristup novcu građana, država ne dozvoljava da mi dobijemo novac građana već to isključivo dobijaju provladini mediji. Zbog toga smo mi uglavnom usmereni na strane donatore, uglavnom ambasade, koje daju novac za podizanje svesti o korupciji, za borbu, za vladavinu prava, za neke teme koje su nama prosto korisne da ovo društvo ide napred. Ja želim da ovo društvu i CINS se bori za to da ovo društvo za godinu dana, dve godine, pet godina, što pre postane mnogo bolje, barem u nekim mikro-aspektima koji daju osnovu za dalje. Mi smo osuđeni na novac donatora a to ima mana. Ne zato što nas neko kontroliše. Odgovorno tvrdim da nikada niko nije uticao na mene, ili na članove mog tima da promenimo novinarsku odluku koji smo doneli. Uređivačke odluke u CINS-u su isključivo moje i odluke Vladimira Kostića koji je drugi urednik u CINSU. Problem sa donatorima jeste što morate da opravdate svaki donirani dinar. To nekada izgleda tako da vi, ako morate da sredstva potrošite na dokumentaciju, pet evra - vi morate da potrošite pet evra za dokumentaciju. Ja imam problem, ako mi nedostaju tri dokumenta koja se plaćaju u APR-u, ja ne znam koliko puta plaćam iz svog džepa jer mi moramo da imamo taj dokument. Nema kompromisa kada su u pitanju priče. Kad je bi bilo više novca - mi bismo mogli da imamo više ljudi, mi bismo mogli lakše da uradimo taj deo sa dokumentacijom na primer, mogli bismo da pokrijemo veći broj priča. Nas je sada u redakciji sedmoro: dva urednika, jedna devojka se bavi društveim mrežama i četiri novinara. Oni ne mogu da pokriju sve potrebe, a potrebe u ovom društvu su rastuće.

Da li bi povećana podrška građana CINS-u i drugim medijima promenila percepciju o tim medijima u široj javnosti?

Kada bismo imali više donatora iz Srbije to bi promenilo percepciju medija, kao i nezavisno novinarstvo uopšte. Svima nam je jasno da i građanin koji da svoj novac, kao i taj donator imaju svoju agendu. Pitanje samo kako vi opravdavate svoje učešće u tome. Mi ga opravdavamo tako što profesionalno radimo svoj posao i nikada ne prihvatamo novac za stvari za koje znamo da nisu skladu sa našim pravilima. Ja bih volela da građani više učestvuju. To može da bude neka simbolična suma, ali građani bi se osećali kao da su deo tima. Mi se sve više trudimo komuniciramo sa ljudima, pitamo ih šta je to što žele, stavljamo im do znanja da ih zaista slušamo. Problem je u tome što su naši kapaciteti ograničeni. Slušamo ih, ali procenat priča koje prođu je mali, zbog kapaciteta. Ne zato što mislimo da neka tema nije važna, već samo zbog kapaciteta. Građani koji doniraju bi nam pomogli da više radimo, da radimo priče koje su njima bitne. Istovremeno bismo se međusobno približili, stvorili bismo međusobni odnos i vezu, a oni bi se osećali kako zajedno sa nama rade na tim pričama.

Za koje modele podrške i finansiranja verujete da su efikasni?

Model finansiranja koji bi bio najefikasniji je svakako onaj u kojem novac dolazi od građana. Na zapadu to uspeva. Mi smo, naravno, potpuno svesni da je situacija takva da ljudi nemaju mnogo novca, i da oni koji doniraju gledaju da to uglavnom bude za neke humanitarne svrhe, to potpuno razumemo. Sa druge strane, ima toliko informacija dostupnih na internetu, da dugo neće biti svesni da valja platiti za sadržaj, da to nije za džabe, da to košta.

Koju vrstu podrške ste do sada imali od građana i kakvu podršku očekujete u budućnosti?

Podrška građana, odnosno neke naše zajednice se do sada u najvećoj meri ogledala u porukama podrške. Možda ovo zvuči banalno, ali kada stigne poruka od jednog Zorana Stojiljkovića koji je radio u Agenciji za borbu protiv korupcije, ili od majke deteta o čijem problemu smo pisali... Te poruke, to srce koje vam pošalju, to je ono što vam stvarno ulepša dan, i nekako vas uverava da je okej, da treba da gurate dalje, da se borite. Druga vrsta podrške jeste čitanje i delenje naših priča. Tako se naša priča nađe na raznim forumima, ili na sajtu neke evropske institucije. Prilazili su mi zaposleni u ambasadama na događajima, kažu "mi vas čitamo", ja kažem "ali mi ne prevodimo dovoljno, mi nemamo novca za prevod". To je podrška koja najviše znači. Konačno, kada neko prepozna da ste vi neko od poverenje, medij kojem se veruje, tada nam dolaze najbolje priče. To želim da postignemo – da povećamo našu vidljivost, čitanost, i poverenje koje ljudi imaju u nas, da znaju da mogu da nam se obrate. Sada razvijamo i opciju finansiranja preko našeg sajta, bićemo otvoreniji za donacije građana.

VESTI

Image

OD KOGA ZAVISE NEZAVISNI MEDIJI - NAJAVA KONFERENCIJE

Kampanja "Podrži medije - Nezavisni mediji zavise od tebe" pokrenuta je pre dva meseca sa ciljem da ojača saradnju nezavisnih medija i građana.

Detaljnije
Image

IVANA PAVLOVIĆ, NOVA EKONOMIJA: MEDIJI I NOVINARI SU POSLEDNJA TAČKA MRAKA U KOJU GLEDATE.

Ivana Pavlović je urednica portala Nova Ekonomija, a njeno višegodišnje iskustvo u ekonomskom novinarstvu i "fekt-čekingu" je dragoceno u rasvetljavanju ključnih tema kampanje "Podrži medije". Kada građani postaju svesni važnosti nezavisnih medija? Sa kakvim se izazovima nezavisni mediji suočavaju i zašto moraju da menjaju svoj model poslovanja?

Detaljnije
Image

MILEVA MALIŠIĆ, TV FORUM IZ PRIJEPOLJA: "AKO NAM GRAĐANI VERUJU, ONI ĆE NAS I PODRŽATI."

Televizija Forum je specifičan medijski projekat. Osnovan kao medij civilnog sektora i otvoren za lokalne probleme građana i građanki prošle godine je bio u fokusu interesovanja javnosti i zbog uskraćivanja podrške od strane opštine Prijepolje, a po odluci Stručne komisije koja ocenjuje kvalitet programa koji se finansira iz budžeta.

Detaljnije

Video

PODRŽI MEDIJE

Ono što znamo, čujemo i vidimo zavisi od njih. A oni zavise od naše podrške. Podrži medije! Jer nezavisni mediji zavise od tebe!

Još video materijala